Могућа директна наплата штете у саобраћајкама

Агенција за осигурање РС ће размотрити могућност да новим законом о обавезном ауто-осигурању пропише модел директне обраде штете у тој врсти осигурања, за шта се годинама залажу осигураници.

Најавила је то Божана Шљивар, директор Агенције за осигурање РС, напомињући да и постојећи закон осигуравајућим кућама нуди могућност да склопе споразум према којем би одштетни захтјев у ауто-осигурању рјешавало друштво код којег је оштећени осигураник закључио полису, али да друштва ту могућност никада нису искористила.

„Било би пуно боље када би друштва самоиницијативно усвојила међусобни споразум о директној обради штете, да у пракси видимо како то функционише.

Али у сваком случају, крајем године ћемо почети с припремом новог закона о обавезном осигурању од ауто-одговорности, гдје ћемо, између осталог, детаљно анализирати и размотрити тај модел“, казала је Шљиварева.

Возачи у РС указују да садашња пракса, према којој се оштећено лице у саобраћајној незгоди за накнаду штете обраћа друштву код којег је осигуран кривац, не иде на руку оштећеним осигураницима, јер компликује и одуговлачи процес.

„Зар није логичније и ефикасније да ми одштету исплати осигуравајућа кућа коју сам процијенио као најбољу и с њом склопио полису осигурања, него неко друго, мени непознато, друштво за које не знам ни да ли ће ми исплатити одштету“, казао је Бањалучанин Драган Рађеновић.

Сматра да би увођење директне обраде штете, какво је уосталом постојало у бившој Југославији, било велики искорак у уређењу тржишта осигурања, које је годинама „загађено“ утркивањем друштава у давању нелегалних попуста у циљу привлачења што већег броја осигураника.

Регулатор тржишта осигурања слаже се да би осигуравајућа друштва с новим моделом унаприједила свој однос с осигураницима и оштећенима.

„На тај начин би се избјегли разни ‘агенти’ и ‘савјетници’ који ‘помажу’ код подношења одшетних захтјева, о чему је Агенција на више начина обавјештавала јавност и друге надлежне институције. Једноставније и брже би се дошло до исплате штете, а тада је постигнуто задовољство осигураника и оштећеног услугом која му се пружа“, оцјењује Шљиварева.

Како указује, директна обрада штете би, поред заштите оштећених, донијела и бројне предности за осигуравајућа друштва попут смањења судских спорова и трошкова обраде.

У Удружењу друштава за осигурање РС кажу да су више пута расправљали о моделу директне обрада штете, али да се већина друштава томе противила.

„‘Јахорина осигурање’ је још прије неколико година нудило другим друштвима да потпишемо споразум да свако свом осигуранику плаћа одштету и послије је рефундира од другог друштва, те, ако треба, за почетак ограничимо висину одштетног износа на тржишни просјек од око 3.000 КМ. Међутим, како друга друштва имају проблема с текућом ликвидношћу, а камоли с исплатом штете, нико није хтио потписати“, тврди Мирослав Мишкић, предсједник Удружења и директор „Јахорина осигурања“.

Он каже да је споразум о директној обради штете задњи пут безуспјешно предложио у априлу прошле године.

Директор „Микрофин осигурања“ Бране Ступар каже да је то друштво спремно да прихвати такав споразум, али, такође, истиче да би могли запасти у проблем ако би са друге стране имали неликвидну осигуравајућу кућу која није у стању да им регресира штету.

„Покушали смо да направимо споразум између неколико ликвидних друштава, али није имало пуно смисла, јер већину тржишта ауто-осигурања држе три куће.

Углавном, ‘Микрофину’ би одговарало и да Агенција за осигурање законски наметне директну обраду штете“, каже Ступар.

Љиљана Соколић, омбудсман у осигурању РС, каже да би се новим моделом развила здрава конкуренција између осигуравајућих друштава за осигурање, одржали добри односи с осигураницима, скратило вријеме обраде штете, а возачи би прије склапања уговора „добро пазили код кога ће се осигурати“.

Препорука Европске комисије

У Агенцији за осигурање РС указују да је примјена директне обраде штета препорука Европске комисије и Европске федерације за осигурање и реосигурање – Инсуранце Еуропе.

Италија је тако од 2006. године увела законску обавезу директне обраде штете, док на добровољној бази на основу споразума осигуравача, функционише у Белгији, Француској, Шпанији, Грчкој, Португалу, Аустрији и другим земљама.

Иако је такво рјешење постојало и добро функционисало у бившој Југославији, још ниједна држава настала њеним распадом нема такве националне споразуме осигуравача.